База радова за конкурс - "Димитрије Мита Чипчић"
Школска 2018/19. година
Сузана Вељковић, Ниш (добитница награде) - линк
Снежана Ковач, Врбас - линк
Јелена Ивановић, Горачићи - линк
Биографија
Димитрије Чипчић, учитељ и педагошки саветник
(1925-2003)
Биографија
Димитрије Чипчић рођен је у Кикинди 12. маја 1925. године. Учитељску школу завршио је 1948. У Вршцу. Као учитељ је радио у Плочици (Срез Ковин) и Савковићима (Срез Азбуковачки), а последње 24 године у Кикинди у којој је и пензионисан.
Као учитељ у Кикинди био је сарадник Југословенског завода за школство и Републичког завода за унапређење наставе.
Пуних 30 година бавио се истраживачким радом у области наставе почетног читања. Организовао је семинаре за учитеље првог разреда и био предавач на истима у многим местима Војводине и Србије.
Године 1963, Завод за унапређење наставе Републике Србије додељује му неограничена материјална средства за даљи експериментални рад у области учења читања кроз игру.
Исте године Југословенски завод за школство издаје и штампа његову књигу ,,Групна обрада слова и занимљиве дидактичке активности у настави почетног читања”.
Током четрдесетогодишњег учитељевања објавио је 23 стручна рада у следећим часописима: ,,Настава и васпитање”, ,,Педагошка стварност”, ,,Наша школа”, ,,Просветни лист” и ,,Просветни преглед”.
Основао је шест луткарских позоришта и то у Кикинди, Борову, Апатину, Врднику и Плочици. Заједно са Божидаром Валтроновићем основао је и позориште лутака (марионетско позориште) у Београду.
У Врднику на Фрушкој гори, заједно са старијим ученицима које је око себе окупио, извршио је адаптацију старе напуштене зграде и претворио је у Пионирски дом.
Добија признање од многих практичара, а за његов рад се интересују и стручне службе у Републици и истакнути професори универзитета. У уџбенику студената педагогије, предмет Методика на Филозофском факултету, професор Милан Баковљев пише о његовој методи.
Писао је и издавао гласило (лист) искључиво за своје ученике и њихове родитеље: ,,Реч учитеља”, ,,Реч твога учитеља”, ,,Наша реч”. Штампао је часописе путем којих се обраћао родитељима истовремено подстичући ђаке што је, из данашње перспективе гледано, нека врста претече електронског дневника.
У настојању да унапреди наставу почетног читања конституисао је и израдио следећа дидактичка средства за едукацију кроз игру: ,,Слагалица”, ,,Причалица”, ,,Сликарица”, ,,Словаријада”.
У Основној школи,,Вук Караџић” у Кикинди 1975. године реализовао је наставни експеримент у области наставне акцелерације, када су му ученици за једну школску годину са врло добрим и одличним успехом завршили два разреда (1. и 2). Резултате овог наставног експеримента објавио је у часописима ,,Настава и васпитање” и ,,Педагошка стварност”.
За рад на унапређењу наставе почетног читања Републички савет за просвету доделио му је звање педагошког саветника, а његов град Кикинда ,,Октобарску награду” и “Првомајску награду”.
Буквар који је написао освојио је прву награду на конкурсу, али, нажалост, из политичких разлога није штампан.
Сва документација и сва сведочанства онога што је у педагогији створио, као и ,,Буквар“, налазе се у депоу Педагошког музеја у Београду.
Весна Чипчић